Home / Шариат қонунлари / Рўза / ИЙДУЛ ФИТР – РАМАЗОН ҲАЙИТИ КУНИНИНГ АМАЛЛАРИ

ИЙДУЛ ФИТР – РАМАЗОН ҲАЙИТИ КУНИНИНГ АМАЛЛАРИ

БИСМИЛЛАҲИР РОҲМАНИР РОҲИЙМ

Рамазон Ҳайити бўлган Шаввол ойининг биринчи кунида бир неча амалларни бажармоқлик мустаҳабдир:

Биринчи: Бомдод намози ва Ҳайит намозидан сўнг «Ҳайит кечаси фарз намозидан кейин айтиладиган такбирлар»ни айтмоқлик; 

«اللهُ أَکْبَرُ، اللهُ أَکْبَرُ، لَا إِلٰهَ إِلَّا اللهُ وَاللهُ أَکْبَرُ، اللهُ أَکْبَرُ وَللهِ الْحَمْدُ، الْحَمْدُ لِلّهِ عَلَىٰ مَا هَدَانا، وَلَهُ الشُّکْرُ عَلَىٰ مَا أَوْلَانَا».

Таржима: «Аллоҳ буюкдир, Аллоҳ буюкдир, Аллоҳдан ўзга илоҳ йўқ ва Аллоҳ буюк Зот, Аллоҳ улуғдир ва фақат Аллоҳ учундир ҳамду-мақтовлар. Бизни ҳидоят қилгани учун Аллоҳга ҳамду-мақтовлар ҳамда бизга ато этгани учун Унга шукроналар бўлсин».

Иккинчи: Бомдод намозидан кейин Саййид ибн Товус ривоят қилган дуони ўқимоқлик:

«اللّهُمَّ إِنِّی تَوَجَّهْتُ إِلَیْكَ بِمُحَمَّدٍ أَمامِی. .. إلی آخره»

Шайх Тусий эса ушбу дуони Ҳайит намозидан кейин ўқишни айтган.

Учинчи: Фиқҳ китобларида айтилганидек, Ҳайит намозидан олдин фитр закотини чиқариб қўйиш.

Фитр закоти ҳақида шариати исломияда шундай дейилган:

Фитр закоти таъкидланган вожиб амал бўлиб, Рамазон ойида тутган рўзаси қабул бўлишининг шарти ҳамда инсоннинг кейинги йилгача соғ-омон қолишига сабаб бўлади.

Тўртинчи амал ғусл бўлиб, унинг вақти тонг отгандан кейин Ҳайит намозини ўқиш вақтигача давом этади.

Шайх Тусий айтганидек ва бир ҳадисда келганидек, Рамазон Ҳайити куни ғуслини ёпиқ шифт остида олиш яхшироқ ва ғусл қилмоқчи бўлганда, қуйидаги дуони ўқиш айтилган:

اللّهُمَّ إِیماناً بِكَ وَتَصْدِیقاً بِکِتابِكَ وَاتِّباعَ سُنَّةِ نَبِیِّكَ مُحَمَّدٍ صَلَّى اللّهُ عَلَیْهِ وَآلِهِ.

Таржима: «Эй Аллоҳим, фақат Сенга иймон келтирганим, Сенинг китобингни тасдиқлаганим ва пайғамбаринг Муҳаммад (соллаллоҳу алайҳи ва олиҳи васаллам)нинг Суннатига эргашганим учун бу амални бажараман».

Сўнгра “Бисмиллаҳ” деб ғусл қилинади ва ғуслни қилиб бўлгач:

اللّهُمَّ اجْعَلْهُ کَفَّارَةً لِذُنُوبِی وَطَهِّرْ دِینِی، اللّهُمَّ أَذْهِبْ عَنِّی الدَّنَسَ.

«Эй Аллоҳим, бу ғуслни гуноҳларимга каффорат қил ва динимни пок қил, эй Аллоҳим, мендан нопокликни олиб ташла!».

Бешинчи амал яхши кийимлар кийиб, хушбўй ҳидлардан фойдаланиш ва осмон остида ҳайит намозини ўқиш учун саҳрога бориш, албатта, Макка шаҳридан бошқа жойларда.

Олтинчи: Ҳайит намозидан олдин ифторлик қилиш, яъни бир нима ейиш.

Ва албатта, куннинг аввалида хурмо ёки ширинлик билан оғзини очиши яхшироқдир. Шайх Муфид айтдилар: Ҳар дардга даво бўлган Саййидуш-Шуҳадо Имом Ҳусайн (алайҳис салом)нинг турбатидан жуда оз миқдорда истеъмол қилиш мустаҳабдир.

Еттинчи: Мусулмон киши Ҳайит намозига чиқишга тайёр бўлганида, қуёш чиққандан кейингина уйдан чиқиши ва Саййид ибн Товус “Иқбол” китобида нақл қилган дуоларни ўқиши, жумладан, Абу Ҳамза Сумолий Имом Муҳаммад Боқир (алайҳис салом)дан ривоят қилган дуони ўқиши ҳақида шундай дейилган:

Рамазон Ҳайити, Қурбон Ҳайити ва Жума намозларига чиқишга тайёр бўлганингизда, ушбу дуони ўқинг:

اللّهُمَّ مَنْ تَهَیَّأَ فِي هذَا الْیَوْمِ أَوْ تَعَبَّأَ أَوْ أَعَدَّ وَاسْتَعَدَّ لِوِفادَةٍ إِلی مَخْلُوقٍ رَجاءَ رِفْدِهِ وَنَوافِلِهِ وَفَواضِلِهِ وَعَطایَاهُ فَإِنَّ إِلَیْكَ یَا سَیِّدِي تَهْیِئَتِي وَتَعْبِئَتِي وَإِعْدادِي وَاسْتِعْدادِي رَجاءَ رِفْدِكَ وَجَوائِزِكَ وَنَوافِلِكَ وَفَواضِلِكَ وَفَضائِلِكَ وَعَطَایَاكَ، وَقَدْ غَدَوْتُ إِلَىٰ عِیدٍ مِنْ أَعْیادِ أُمَّةِ نَبِیِّكَ مُحَمَّدٍ صَلَواتُ اللّهِ عَلَیْهِ وَعَلَی آلِهِ، وَلَمْ أَفِدْ إِلَیْكَ الْیَوْمَ بِعَمَلٍ صالِحٍ أَثِقُ بِهِ قَدَّمْتُهُ، وَلَا تَوَجَّهْتُ بِمَخْلُوقٍ أَمَّلْتُهُ، وَلکِنْ أَتَیْتُكَ خاضِعاً مُقِرّاً بِذُنُوبِي وَ إِساءَتِي إِلَیٰ نَفْسِي، فَیا عَظِیمُ یَا عَظِیمُ یَا عَظِیمُ اغْفِرْ لِي الْعَظِیمَ مِنْ ذُنُوبِي، فَإِنَّهُ لَایَغْفِرُ الذُّنُوبَ الْعِظامَ إِلّا أَنْتَ، یَا لَاإِلهَ إِلّا أَنْتَ یَا أَرْحَمَ الرَّاحِمِینَ.

Таржима: «Эй Аллоҳим, ҳар ким бу кунда Сенинг бандаларингдан бирининг ёнига кириб, унинг мукофоти, инъом-эҳсонлари ва манфаати умидида шайланди ёки ният қилди ё ҳозирланди. Лекин эй менинг Сарварим, менинг тайёрланишим, ҳозир ва муҳайё бўлишим ва ниятим фақат Сен томонга Сенинг ажр-мукофотларинг, савобларинг, инъом-эҳсонларинг, неъматларинг ва фазлу марҳаматларинг умидидадир. Энди эса мен пайғамбарингиз Муҳаммад (у зотга ва унинг хонадони аҳлига Аллоҳнинг салавоту-дурудлари бўлсин) умматларининг ҳайитларидан бўлган бир ҳайит кунида эрталаб уйдан чиқдим. Ҳолбуки мен бугун ўзим ишонган ва уни бажарган бир солиҳ амал билан Сенинг ҳузурингга келганим йўқ ва мен орзу қилган халойиқнинг бирортасига юзланмадим. Балки мен ёлғиз Сенинг ҳузурингга хоксор ҳолда ҳамда қилган гуноҳларимга ва ўзимга қилган ёмонлигимга иқрор бўлган ҳолда келдим. Шундай экан, эй улуғ Зот, эй улуғ Зот, эй улуғ Зот! Менинг катта гуноҳларимни мағфират айла! Зероки, Сендан ўзга ҳеч ким катта гуноҳларни кечирмас. Эй Сендан ўзга илоҳ бўлмаган Зот, эй меҳрибонларнинг энг меҳрибони бўлган Зот».

Саккизинчи амал: Рамазон Ҳайити намози бўлиб, ушбу намоз икки ракъатдан иборат:

Биринчи ракъатда «Фотиҳа» сурасидан кейин «Аъло» сураси ўқилади ва ушбу икки сурани ўқиб бўлгач, «беш такбир» айтилади ва ҳар бир такбирдан сўнг қўлни қунутга очиб, ҳар бир қунутда қуйидаги дуо ўқилади:

اَللّهُمَّ أَهْلَ الْکِبْرِیاءِ وَالْعَظَمَةِ، وَأَهْلَ الْجُودِ وَالْجَبَرُوتِ، وَأَهْلَ الْعَفْوِ وَالرَّحْمَةِ، وَأَهْلَ التَّقْوَى وَالْمَغْفِرَةِ، أَسْأَلُكَ بِحَقِّ هذَا الْیَوْمِ الَّذِي جَعَلْتَهُ لِلْمُسْلِمِینَ عِيداً، وَلِمُحَمَّدٍ صَلَّى اللّهُ عَلَیْهِ وَآلِهِ ذُخْراً وشَرَفاً وَکرامَةً وَمَزِیداً أَنْ تُصَلِّيَ عَلَىٰ مُحَمَّدٍ وَآلِ مُحَمَّدٍ وَأَنْ تُدْخِلَنِي فِي کُلِّ خَيْرٍ أَدْخَلْتَ فِيهِ مُحَمَّداً وَآلَ مُحَمَّدٍ، وَأَنْ تُخْرِجَنِي مِنْ کُلِّ سُوءٍ أَخْرَجْتَ مِنْهُ مُحَمَّداً وَآلَ مُحَمَّدٍ صَلَوَاتُكَ عَلَيْهِ وَعَلَيْهِمْ. اَللَّهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ خَيْرَ مَا سَأَلَكَ بِهِ عِبَادُكَ الصَّالِحُونَ، وَأَعُوذُ بِكَ مِمَّا اسْتَعَاذَ مِنْهُ عِبادُكَ الْمـُخْلَصُونَ.

Ўқилиши: Аллоҳумма аҳлал кибриёи вал-ъазамаҳ ва аҳлал-жууди вал-жабаруут ва аҳлал-ъафви варроҳмаҳ ва аҳлаттақво вал-мағфироҳ, асъалука биҳаққи ҳаазал-явм аллазий жаъалтаҳу лилмуслимийна ъийдаа вали Муҳаммадин соллаллоҳу ъалайҳи ва олиҳи зухран ва шарафан ва кароматан ва мазийдаа ан тусоллия ъалаа Муҳаммадин ва оли Муҳаммад ва ан тудхиланий фий кулли хойрин адхолта фийҳи Муҳаммадан ва ола Муҳаммад ва ан тухрижаний мин кулли сууъин ахрожта минҳу Муҳаммадан ва ола Муҳаммад солаватука ъалайҳи ва ъалайҳим. Аллоҳумма инний асъалука хойро маа саъалака биҳий ъибаадукас-солиҳуун ва аъуузу бика миммазтаъааза минҳу ъибаадукал мухласуун.

Таржимаси: «Эй Аллоҳим, эй буюклик ва улуғлик аҳли, эй саховат ва салтанат аҳли, эй афв-кечиримлилик ва раҳмат аҳли ва эй тақво ва мағфират аҳли! Сендан мусулмонларга ҳайит қилган ҳамда Муҳаммад (соллаллоҳу алайҳи ва олиҳи васаллам)га захира ҳамда шарафлилик ва улуғворликда зиёда қилган бугунги кунинг ҳақ-ҳурматига Муҳаммад (с.а.в) ва Муҳаммад (с.а.в)нинг хонадони аҳлига салавот-дуруд йўллашингни, Муҳаммад (с.а.в)ни ва Муҳаммад (с.а.в) хонадонини киргизган ҳар бир яхшиликка мени ҳам киритишингни ҳамда Муҳаммад (с.а.в)ни ва Муҳаммад (с.а.в) хонадонини олиб чиққан ҳар қандай ёмонликдан мени ҳам олиб чиқишингни сўрайман. Эй Аллоҳим, мен Сендан солиҳ бандаларинг сўраган энг яхши нарсани сўрайман ва мухлас [холис қилинган] бандаларинг Сендан паноҳ сўраган нарсадан мен ҳам паноҳ сўрайман».

Манба: Шайх Садуқ, «Аюну Ахбор ар-Ризо (а.с)», 1378-ҳижрий, 1-жилд, 296-бет.

Сўнгра олтинчи такбирни айтиб, рукуъга борилади. Рукуъ ва икки саждадан кейин иккинчи ракъатга турилади. Иккинчи ракъатда «Фотиҳа» сурасидан кейин «Шамс» сураси ўқилади ва ушбу икки сурани ўқиб тугатгач, «тўрт такбир» айтилади ва ҳар бир такбирдан кейин қўлни қунутга кўтариб, ҳар бир қунутда юқоридаги дуо ўқилади. Тўртинчи такбирни тугатгач, «бешинчи такбир»ни айтиб, рукуъга борилади. Ташаҳҳуд айтиб, салом бериш билан намоз тугатилади. Ҳайит намозидан сўнг ҳазрати Фотимаи Заҳро (саломуллоҳи алайҳо)нинг тасбеҳлари айтилади.

Ҳайит намозида ҳам жума намози каби икки хутба ўқилади, бироқ имом хатиб жума намозидан фарқли ўлароқ, Ҳайит намозидан сўнг икки хутба ўқийди. Ҳайит намозидан кейин кўп дуоларни ўқиш етишган, аммо энг яхши дуо «Саҳифаи Сажжодия» китобида олтинчи пешвоимиз Имом Зайнулобидин (алайҳис салом)дан ривоят қилинган «қирқ олтинчи дуо»дир. Ҳайит намозини осмон остида ва гиламсиз ернинг устида ўқиш мустаҳаб саналади. Мусулмон кишининг Рамазон ойида қилган амаллари қабул бўлиши учун диний биродарлари ҳақига дуо қилиши ҳам мустаҳаб амаллардандир.

Тўққизинчи амал: Шаҳидлар саййиди ва сарвари ҳазрати Имом Ҳусайн (алайҳис салом)ни зиёрат қилиш (зиёрати Ошуро дуоси каби дуоларни ўқиш билан).

Ўнинчи амал: «Нудба» дуосини ўқимоқлик.

Саййид Ибн Товус айтадилар: Нудба дуосини ўқиб тугатгач, саждага бориб ушбу зикр айтилади:

أَعُوذُ بِكَ مِنْ نَارٍ حَرُّهَا لَایُطْفَأُ، وَجَدِیدُها لَایَبْلَىٰ، وَعَطْشَانُها لَایُرْوَىٰ.

«Иссиқлиги сўнмайдиган, янгилиги эскирмайдиган ва чанқоғи сувга қонмайдиган оловдан Сендан паноҳ сўрайман».

Кейин ўнг ёноқни ерга қўйиб қуйидаги зикр айтилади:

إِلَهِٰي لَاتُقَلِّبْ وَجْهِي فِي النَّارِ بَعْدَ سُجُودِي وَتَعْفِیرِي لَكَ بِغَيْرِ مَنٍّ مِنِّي عَلَیْكَ بَلْ لَكَ الْمَنُّ عَلَيَّ.

«Илоҳим, менинг юзимни Сен учун сажда қилиб, уни тупроққа қўйганимдан сўнг, дўзах оловига бурмагин! Менинг бу ишимда Сенга ҳеч бир миннат йўқдир, балки Сен фақат менга миннат қилишга ҳақлисан».

Сўнгра чап ёноқни ерга қўйиб ушбу зикр айтилади:

اِرْحَمْ مَنْ أَسَآءَ وَاقْتَرَفَ وَاسْتَكَانَ وَاعْتَرَفَ.

«Ёмонликка қўл уриб гуноҳ қилган ва бўйин эгиб қилмишини эътироф этган кишига раҳм қилгин».

Кейин эса сажда ҳолатига қайтиб айтилади:

إِنْ كُنْتُ بِئْسَ الْعَبْدُ فَأَنْتَ نِعْمَ الرَّبُّ، عَظُمَ الذَّنْبُ مِنْ عَبْدِكَ فَلْيَحْسُنِ الْعَفْوُ مِنْ عِنْدِكَ يَا كَرِيمُ.

«Агар мен ёмон банда бўлсам, Сен яхши Парвардигорсан. Бандангдан гуноҳ жуда катта бўлди! Сенинг томонингдан афв-кечирим чиройлидир, эй саховатли Зот».

Сўнгра сажда ҳолатида «юз марта» الْعَفْوَ الْعَفْوَ «афв эт», «афв эт», дейилади.

Саййид ибн Товус айтадилар:

وَلا تَقْطَعْ یَوْمَكَ هذا بِالْلَّعْبِ وَالْإِهْمالِ وَأَنْتَ لا تَعْلَمُ أَمَرْدُودٌ أَمْ مَقْبُولُ الْأَعْمالِ، فَإِنْ رَجَوْتَ الْقَبُولَ فَقابِلْ ذلِكَ بِالشُّکْرِ الْجَمِیلِ، وَإِنْ خِفْتَ الرَّدّ فَكُنْ أَسِیرَ الْحُزْنِ الطَّوِیلِ.

«Бу кунингни ўйин-кулги ва беҳудалик билан ўтказмагин, ҳолбуки, сен амалларинг рад этилганми ёки қабул бўлганми, билмайсан. Агар амалларинг Аллоҳ таоло даргоҳида қабул бўлишини умид қилсанг, унда бугунни унга чиройли шукроналар айтиш билан олқишлагин ва агар амалларинг рад этилишидан қўрқсанг, унда узоқ ғам-қайғуда бўлгин».

NAJOTKEMASI.NET – Xalqaro Islomiy Axborot va Tadqiqot Markazida tayyorlandi.

Share

Check Also

ҚАДР КЕЧАСИНИНГ МАЪЛУМ ЭМАСЛИГИ ҲАҚИДА

БИСМИЛЛОҲИР РАҲМОНИР РАҲИМ     Қадр кечаси Муборак Рамазон ойида эканлигига барча мусулмонлар ишонадилар ва бу масалада …

Fikr bildirish

Email manzilingiz chop etilmaydi. Majburiy bandlar * bilan belgilangan

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.